"KLIMATSKI BIČ" U SRBIJI, KAO PRED POČETAK APOKALIPSE! Kap kiše nije pala 3 meseca, toplotni talasi, ŠTA SE DEŠAVA?

Godina iza nas donela je klimu koja je prevazišla prethodnu prelazeći granicu zagrevanja i dok je 2024. godina probila granice kao najtoplija godina u istoriji merenja, 2025. je stigla kao snažan eho tog toplotnog udara. Umesto da nas rashladi, imali smo više meseci sa toplotnim talasima, dok su ledeni dani, kada temperatura ne prelazi 0 °C, bili su jako retki širom Srbije.

U Srbiji su se tokom godine nizali različiti ekstremi

Podaci RHMZ-a ukazuju na godinu izraženih kontrasta, u kojoj su se godišnja doba sudarala umesto da se postepeno smenjuju. Zimu su obeležile nagle smene toplih i hladnih perioda, sa više zimskih toplotnih talasa širom zemlje. Deficit padavina je predstavljao uvertiru za snažne letnje suše.

Proleće je, uz kratku pauzu tokom maja, donelo rane prodore letnjih temperatura, uz česte periode iznad novije klimatske normale 1991-2020. godine. Iako zima i proleće nisu nosili izrazit pečat ekstrema, leto je snažno definisalo 2025. godinu u Srbiji.

U oktobru "klimatski bič"

Nagla promena vremena u oktobru ilustrovala je još jedan savremeni klimatski fenomen, nazvan naučno-popularno kao "klimatski bič". Nakon toplog početka jeseni, Balkan je zahvatio prodor hladnog polarnog vazduha, uz rani i obilan sneg. Na Kopaoniku i Zlatiboru izmeren je rekordan oktobarski snežni pokrivač, uz skoro pola metra snega.

Ovakvi nagli prelazi iz jedne krajnosti u drugu, koji postaju sve verovatniji, ostavljaju minimalno vreme za prilagođavanje društva i infrastrukture, i naravno utiču značajno na poljoprivredu, naročito u prelaznim sezonama proleća i jeseni.

Temperature tokom 2025. u četiri grada u Srbiji

Iako je leto 2025. godine rangirano kao treće najtoplije i četvrto najsušnije u istoriji merenja, zabeleženo je čak pet toplotnih talasa. Jedan od njih, krajem jula, svrstao se među 10% najintenzivnijih od 1950. godine.

U Beogradu, prema navodima klimatološkog sajta klima101, tokom pet meseci, juna, jula, avgusta, septembra i oktobra, vladali su tropski dani. Slično je bilo i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

S druge strane, ledeni dani, kada temperatura ne prelazi 0 °C, bili su jako retki širom naše zemlje.

Suše širom Srbije, "bez kapi kiše"

Za razliku od prethodnih godina, kada su se smenjivali olujni sistemi i suše, 2025. je bila godina gotovo kontinuirane suše. Jun, jul i avgust doneli su jednu od najtežih suša u novijoj istoriji.

Tokom juna u velikom delu zemlje nije pala nijedna kap kiše, što ga čini najsušnijim junom ikada zabeleženim. Deficit padavina nije nadoknađen ni do kraja leta, kada je u mnogim oblastima palo manje od polovine očekivane količine.

Upravo ovakvi nagli prelazi iz jedne krajnosti u drugu, koji postaju sve verovatniji, ostavljaju minimalno vreme za prilagođavanje društva i infrastrukture, i naravno utiču značajno na poljoprivredu, naročito u prelaznim sezonama proleća i jeseni.

Zašto je 2025. trebalo da bude godina koja će nas rashladiti

U klimatološkom smislu, 2025. godina nije bila obična godina. Bila je to godina potvrde, a ono što ovu statistiku čini posebno alarmantnom jeste njen kontekst.

Naime, 2023. godina bila je godina razvoja El Ninja, koji je 2024. dostigao vrhunac, kada je Pacifik bio izrazito zagrejan, a samim tim i atmosfera.

Prema pisanju portala klima101, 2025. godina je trebalo da predstavlja fazu postepenog hlađenja, s obzirom na to da su se površinske temperature u Pacifiku spustile ispod proseka, ispunjavajući kriterijume tzv. La Ninje, koja predstavlja suprotan mehanizam El Ninju.

Međutim, globalni temperaturni prosek u 2025. godini ostao je tvrdoglavo visok.

Zašto nije došlo do zahlađenja

Činjenica da zahlađenje nije nastupilo u značajnoj meri govori o dominaciji antropogenog faktora, gde su emisije gasova staklene bašte stvorile „toplotni jastuk” koji prirodne oscilacije više ne mogu lako da probiju.

Tokom 2025. godine klimatski sistem je prošao put od El Ninja, preko neutralne faze, do La Ninje. Globalno, period od januara do marta možemo komično nazvati "zimskim mamurlukom" El Ninja, zbog toga što je januar ove godine bio globalno najtopliji mesec u istoriji merenja, što objašnjava situaciju da se atmosfera ponašala kao rerna koja ostaje vrela dugo nakon što se grejač isključi.

Iako su tokom proleća i leta uslovi u Pacifiku postali neutralni, globalna temperatura nije pokazala očekivani pad, već su meseci i dalje rangirani kao drugi ili treći najtopliji u istoriji. Ni početak La Ninje u jesen nije doveo do značajnijeg globalnog zahlađenja.

Bonus video: Hladno vreme je još gore po vas od vrućina! Kardiolog upozorava: Infarkt nije najopasnija posledica, već iznenadna smrt!

(Espreso/Klima101/D.S.)